Kompanija Kafig | Kretej

Kompanija Kafig | Kretej

Piksel


umetnička direkcija, koreografija: Mourad Merzouki
koncept: Mourad Merzouki and Adrien M / Claire B
digitalna produkcija: Adrien Mondot & Claire Bardainne
muzika: Armand Amar
asistent koreografa: Marjorie Hannoteaux
scenografija: Benjamin Lebreton
kostimi: Pascale Robin, assisted by Marie Grammatico
slikarski radovi: Camille Courier de Mèré, Benjamin Lebreton
dizajn svetla: Yoann Tivoli, assisted by Nicolas Faucheux
fotografije: Agathe Poupeney, Patrick Berger, Laurent Philippe


premijera: Maison des Arts de Créteil, 2014
trajanje: 70’


izvršna produkcija: Centre Chorégraphique National de Créteil et du Val-de-Marne/Compagnie Käfig
koprodukcija: Maison des Arts de Créteil, Espace Albert Camus – Bron
uz podršku: Compagnie Adrien M/Claire B


igrači: Rémi Autechaud dit RMS, Kader Belmoktar, Marc Brillant, Antonin Tonbee Cattaruzza, Elodie Chan, Aurélien Chareyron, Sabri Colin dit Mucho, Yvener Guillaume, Amélie Jousseaume, Ludovic Lacroix, Ibrahima Mboup, Julien Seijo, Paul Thao, Sofiane Tiet, Médésségnanvi Yetongnon dit Swing


The Centre Chorégraphique National de Créteil et du Val-de-Marne / Compagnie Käfig – directed by Mourad Merzouki is funded by the Ile-de-France Regional Cultural Affairs Office - Ministry of Culture and Communication, the Val-de-Marne Department and the City of Créteil.

kompanija tera sarinena

Neprestano smo izloženi slikama, video snimcima i digitalnim medijima. Ekrani su svuda oko nas. Potrebno je samo prošetati ulicama prestonica pojedinih zemalja, da bi se zamislio grad budućnosti: ogromna izloženost pokretnim slikama. Projekat “Piksel” je nastao kada sam prvi put sreo Adrijena Mondoa i Kler Barden. Oduševljenje koje sam tada osetio, vezuje se za stanje u kome nisam umeo da napravim razliku između stvarnog i virtuelnog, što je vodilo otkrivanju novih tehnologija u službi igre. Za izvođače je prvo iskustvo kombinovanja igre i interaktivnog videa bilo fascinantno. Sa podjednakom radoznalošću, suočio sam se tokom ove avanture, sa neverovatnim svetom koji mogu stvoriti svetlosne projekcije, kakve je predložila kompanija Adrien M / Kler B. Izazov interakcije dve umetnosti i pronalaženje suptilne ravnoteže između tehnika, na način da da se igra i apstraktne vizuelne prezentacije uklope bez rivaliteta, bile su neverovatan motiv za pristupanje novom pokretu. Prateći mogućnosti kretanja ljudskog tela, koje želim da unapredim svakom sledećom kreacijom, prevazilaze se prepreke i otkrivaju novi saveznici u igri. Kako igrač nastupa u prostoru sačinjenom od iluzija na 3D dekoru, kada video istovremeno prati i ometa pokret? Pored projekcije, želeo sam da se muzika Armanda Amara u potpunosti uklopi sa koreografijom i slikama... Sledeći igrače, muzika donosi energiju, i otkriva telesnu poeziju… Pokušao sam da otkrijem putanju gde sintetički svet digitalnih projekcija stupa u interakciju sa stvarnošću izvođača. Svaki umetnik je razigrano uronjen u nepoznato, podeljene svesti, oslanjajući se na hip-hop virtuoznost i energiju, kombinujući poeziju i snove, kako bi se stvorila predstava na raskršću umetnosti.

Mourad Merzouki


Rođen u Lionu, 1973. godine, Murad Merzuki je, sa svega 7 godina počeo da se bavi borilačkim i cirkuskim veštinama. Sa 15 godina, ulazi u svet hip-hopa, i kroz ovu formu otkriva umetničku igru. Ubrzo odlučuje da unapredi svoje znanje u oblasti ulične igre kroz eksperimentisanje sa drugim stilovima, i saradnju sa koreografima kao što su Mariz Delant, Žan Fransoa Durur i Jožef Nađ. Dobra iskustva su vodila dalje njegovu želju da režira umetničke projekte, povezujući hip-hop sa drugim disciplinama. Godine 1989., zajedno sa Kaderom Atuom, Erikom Mecinom i Šaukijem Saidom, osniva trupu Accrorap. Već 1994. godine, trupa je izvela komad “Atina” na lionskom Bijenalu igre, kada je ulična igra trijumfalno stupila na pozorišnu scenu. U cilju unapređenja svog koreografskog stila i senzibiliteta, Merzuki osniva Kompaniju Kafig, 1996. godine. Na Volfsburg festivalu, 2004. godine dobija nagradu za najbojeg mladog koreografa, u okviru iste edicije kada su nagrade poneli i Sidi Larbi Šerkauji, Tero Saarinen i Moris Bežar. Ubrzo njegova kompanija dobija svoj dom u Prostoru Alber Kami u Bronu. Ovaj teatar, postao je mesto održavanja Karavel festivala, koji je Merzuki vodio. Istovremeno, on je započeo projekat razvoja i otvorio prostor Pôle Pik za koreografske kreacije. Godine 2009, Merzuki postaje direktor Nacionalnog koreografskog centra u Kreteju, gde nastavlja da razvija svoje projekte, fokusiran na otvorenost prema svetu. Tokom prethodnih 20 godina, Merzuki je kreirao 24 predstave za svoju kompaniju. Trupa u proseku godišnje izvede preko 150 predstava u inostranstvu. U septembru, 2012. godine, podelio je poziciju umetničkog direktora Parade Bijenala igre u Lionu, sa Domik Ervje. Medalju Grada Liona dobio je 2013. godine, dok je nešto ranije dobio titulu Viteza Legije časti i Oficira umetnosti i književnosti, od ministra kulture Francuske. Autor je poruke za Svetski dan igre za 2014. godinu, ispred WDA ITI UNESCO.


Merzukijev prvi samostalni rad zvao se „Käfig", što na arapskom i nemačkom jeziku znači "kavez", a kasnije postaje ime njegove kompanije. To ukazuje na otvorenost koreografa i njegovo odbijanje da ostane zarobljen u jednom stilu. Na palubi oivičenoj mrežom, kroz stalne izazove, unapređuje se dijalog između hip-hop igrača i savremenog izvođača. Poruka je jasna: hip-hop proširuje svoju teritoriju, bez opasnosti da izgubi svoje korene. Kuća igre u Lionu, pod upravom Gaja Darmea, podržala je projekat i od tada, učestvovala u realizaciji većine Merzukijevih produkcija. Nekoliko godina kasnije, “Recital", neobična predstava za igrače i muzičare, vođena idejom klasičnog koncerta, lansira stil Kompanije Kafig. Merzuki postavlja gomilu violina iznad scene i stvara koreografiju za neobične članove orkestra. Prva međunarodna turneja, koja će uključiti 40 zemalja, donosi svetsku slavu Kompaniji Käfig. Udruživši se sa južnoafričkim koreografom Džejom Paterom, 2000. godine, Merzuki stvara „Korak po korak", eksplozivnu mešavinu tradicionalnog zulu plesa i hip-hopa. Godine 2001., “Deset verzija”, skicira jedinstvenost hip-hop izvođača. Komad je izveden na prestižnom Jacobs Pillow festivalu u Americi. Za manifestaciju “Godina Alžira u Francuskoj”, 2003. godine, nastalo je delo „Mekech Mouchkin – Y’a pas de probleme", sa igračima iz Alžira. Slede “Corps est graphique", “Terrain Vague" i “Agwa" za Bijenale igre u Lionu. Između 2006. i 2009. godine, Kompanija Kafig je radila u Prostoru Alber Kami u Bronu. Godine 2010., Merzuki stvara predstavu “Correria", koja će obići svet, od Japana i Koreje, preko Kanade i SAD, Evrope i Australije... Produkcija „Boks Boks" mu daje priliku da se ponovo poveže sa borilačkim veštinama, koje je trenirao kada je bio mali. Ovaj komad istovremeno otvara mogućnost novih istraživanja, uz pratnju gudačkog kvarteta. Kasniji radovi uključuju "Yo gee ti", "Kafig Brasil"...


Blaženo, zapanjujuće, direktno zadovoljstvo i bezuslovna zadivljenost. Neka vrsta kidnapovanja emocija, sa samo jednim mogućim ishodom: prepuštanjem… Hip-hop Merzukija je sofisticiran, uobičajeno dobro dizajniran, on izaziva druge pojave, ponekad dodir somota, rastegljive gustine. Kao da su pikseli presađeni u samu srž mišića igrača, kako bi ih transformisali u klizajuće mutante. U pogledu samog sadržaja predstave, on je pročišćen, tako da stremi ka novim strujama i iznenađujućim preglasavanjima u prostoru.
© Le Monde

Ova predstava je apsolutno zapanjujuća. Ovako nešto nikada do sada nije urađeno na sceni. Igrači nastupaju u 3D-digitalnoj postavci, koja se menja u skladu sa njihovim pokretima, na podu koji se pomera pod nogama ili ispred velikog ekrana, postižući vazdušne i akrobatske podvige. Nisu samo hip-hop igrači deo predstave, već i cirkuski umetnici… Publika je doslovno bila u ekstazi, tokom spuštanja zavese!
© France Inter

vip srpski